Naplata novca za povrede koje Beograđani zadobiju posle pada na neočišćenim trotoarima od snega ili leda mogu ići na teret skupština stanara, preduzeća ili pojedinaca, kao i javnih gradskih preduzeća. U slučaju da stanari ili preduzeća poseduju polisu osiguranja od odgovornosti, građani će se za naknadu štete obratiti osiguravajućoj kući. U suprotnom, uterivanje dugova i odšteta mogući su dogovorom ili sudskim putem.

Odštetne zahteve prema opštinskim upravama ili skupštinama zgrada, ispred kojih se dogodila povreda, građani bi trebalo da ispostave navedenim pravnim licima. Praksa pokazuje da opštinske i gradske uprave uglavnom imaju ugovorena osiguranja od odgovornosti, a visina nadoknade za nematerijalnu štetu zavisi od limita koji je ugovoren sa osiguravačem.

Čišćenje ulaza i trotoara u širini od pet metara ispred zgrada ili stambenih objekata isključivo je u nadležnosti stanara. Ostatak javnih površina održavaće nadležne gradske službe. Osim od ličnih osiguranja za nezgode, građani odštetu mogu tražiti i kao oštećenici, po osnovu osiguranja odgovornosti za štete pričinjene trećim licima. Ukoliko pravno ili fizičko lice koje je odgovorno za nastanak povrede nema zaključeno osiguranje svoje odgovornosti za štete pričinjene trećim licima, tada se odšteta ostvaruje sudskim putem.

Za uređenje autobuskih stajališta, kao i njihovo čišćenje u smislu obaveštavanja nadležnih službi, zadužena je Direkcija za javni prevoz. Ipak, za odštetu za povrede nastale prilikom ulaska i izlaska iz autobusa obraćaju se GSP. GSP plaća i odštetu ukoliko se putnik okliznuo prilikom ulaska ili izlaska iz vozila. Svaki putnik u javnom prevozu osiguran je bez obzira na to ima li kartu ili ne, a takođe su osigurani i putnici na stajalištima koji zadobiju povredu dok ulaze ili izlaze iz vozila.

Rok za potraživanje naknade štete regulisan je Zakonom o obligacionim odnosima. On iznosi tri godine od momenta kada je oštećeni saznao za štetu. U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva protekom pet godina od kad je šteta nastala.