Duševni bol zbog naruženosti se izražava u trajnom subjektivnom osećanju, odnosno patnji koju trpi oštećeni, zbog nastalih promena usled povređivanja koje se izražavaju u tome što mu je izmenjen lik koji se ne može poboljšati bilo kakvim medicinskim tretmanima, promenjeno držanje tela (iskrivljenost, paraliza određenih delova tela, skraćenje ili gubitak pojedinih delova tela), koje nije moguće otkloniti i koje je vidljivo, promene na telu koje su vidljive u određenim prilikama (na plaži, pri bavljenju sportskim aktivnostima i u drugim situacijama u kojima oštećeni izlaže povređene delove tela 6 pogledima prisutnih što izaziva pojačano interesovanje, zgražavanje ili sažaljenje istih).

Visina naknade za duševni bol zbog naruženosti zavisi od trajnih posledica koje ostaju, a iste se ogledaju u narušavanju dotadašnjeg izgleda i sklada tela, odnosno neke telesne funkcije, a određuje se uzimajući u obzir izmenjeni izgled i sklad tela, odnosno poremećaj telesne funkcije, uzrast, pol i zanimanje oštećenog lica, kao i lokalitet povrede i stepen naruženosti.

Naknada se određuje prema sledećim kriterijumima za pretrpljeni duševni bol zbog naruženosti i to za :

1) naročito veliko naruženje – do 3.000 evra;

2) velika naruženost – do 2.000 evra;

3) srednja naruženost – do 1.000 evra;

4) laka naruženost – do 500 evra.

Pravo na naknadu nematerijalne štete zbog naruženosti pripada svakom licu, kod koga je nastupila naruženost, jer je prirodno da ono zbog toga trpi psihičke patnje. Od stepena naruženosti i mesta na kome se nalazi zavisi i stepen psihičkih patnji i njihova opravdanost.
Naruženost se manifestuje u obliku gubitka ili oštećenja nekog dela tela,, zbog čega oštećeni trpi duševne bolove, za šta mu pripada pravo na novčanu naknadu.
Osnov na novčanu naknadu pri tom nije samo u tome, da li i u kojoj meri izmenjena spoljašnost oštećenog izaziva odbojnost-gađenje okoline, sažaljenje ili na drugi način skreće pažnju, već se uzimaju u obzir i subjektivna merila o uticaju svih elemenata. Tako na primer primetnost, obim i sl.

Pri dosudi novčane naknade, merenja njene visine sud je svakako obavezan da vodi računa posebno o činjenici koji deo tela oštećenog je naružen. Promene na licu svakako predstavljaju naruženost jakog stepena, koja posebno s obzirom na lokalizaciju, zbog izloženosti okolini, prouzrokuje kod povređenog duševne bolove i stvara kompleks inferioornosti, za šta mu, kao za poseban vid nematerijalne štete, pripada pravo na pravičnu novčanu naknadu.

Ovo je takođe poseban osnov za nakanadu nematerijalne štete. Napad na lična dobra čoveka, može, pored materijalne štete, da prouzrokuje i neimovinsku štetu, koja se po pravilu ispoljava u poremećaju psihičke ravnoteže ličnosti, poremećaju normalnog duševnog stanja, trpljenjem duševnih bolova.
Značajno je istaći da krivično pravna zaštita zbog povrede ugleda, časti i dostojanstva ne isključuje građansko pravnu zaštitu u smislu zahteva za neimovinskom štetom.

Takođe se radi o jednom osnovu za naknadu nematerijalne štete koji predstavlja jedan vid zadovoljenja koje je odgovorno lice dužno da da oštećenom.
Visina ove naknade zavisi od relevantnih okolnosti, a pre svega od iznteziteta psihičkoh bola koji oštećeni trpi. Pri oceni inteziteta psihičkog bola uzima se u obzir kako stepen srodstva između oštećenog lica i poginulog, tako i druge strane u njihovom životnom i roditeljskom odnosu i emotivnoj povezanosti.
Tako na primer pravična novčana naknada za duševne bolove deteta zbog smrti roditelja predstavlja naknadu za bol izazvan samim saznanjem za smrt, tako i za sve kasnije bolove koje dete trpi zbog gubitka roditelja, ljubavi, nege, pažnje koju bi mu roditelj pruži. Dakle, uzimaju se u obzir i duševni bolovi koje će dete trpeti u toku razvoja.

Strah predstavlja psihički poremećaj ličnosti čoveka, koji može imati lakši ili teži oblik. To može pre svega biti strah za život, koji nastaje u trenucima kada se neko lice nađe suočeno sa smrću, ali stah može prouzrokovati i depresije, neurotična stanja, traumatske šokove ili trajni psihičko poremećaj sa mogućnošći prouzrokovanja i težih posledica. Takav strah predstavlja povredu zdravstvenog i telesnog integriteta čoveka, odnosno vid nematerijalne šteta.

Dakle, da bi oštećeni ostvario pravo na novčanu naknadu zbog pretrpljenog straha, taj strah mora da ima određene kvalitete. Dakle, to moraju da opravdavaju okolnosti slučaja, a naročito njegova jačina i trajanje.
Tako se pravična novčana naknada može se dosuditi za strah koji je bio intezivan i dužeg trajanja. Ako je intezitet straha kratko trajao, naknadno se može dosuditi ako je u dužem vremenskom trajanju narušena psihička ravnoteža oštećenog.
Za svaki strah ne pripada naknada, već samo kad je prouzrokovani strah naročito intezivan, a poremećaj njime izazvan trajnije prirode. Ta razlika ima svoje opravdanje, jer bez tih uslva strah ne predstavlja poremećaj osećajne svere ljudskog organizma sa trajnim i relevantnim posledicama. Ne predstavlja negativnu posledicu koju u domenu naknade neimovinske štete opravdava zadovoljenje u vidu određenog novčanog iznosa.