Statistički podaci dostupni javnosti ukazuju na to da se u našoj državi na godišnjem nivou desi prosečno oko 17.000 saobraćajnih nezgoda, od kojih najveći udeo zauzimaju saobraćajne nezgode nastale sudarom dva automobila, te povrede lica koja učestvuju u nesrećama. U ovakvim štetnim događajima lica mogu pretrpeti materijalnu i nematerijalnu štetu, međutim, često se dešava da nakon što pretrpe štetu, građani ne znaju kome da se obrate radi naknade iste, koji su uslovi za naknadu, te kakav postupak ih očekuje.

Pod materijalnom štetom u slučaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja nekog lica podrazumeva se sva ona šteta koju je to lice imalo zbog povrede i obuhvata:
1) troškove lečenja i rehabilitacije;
2) izgubljenu zaradu za vreme privremene sprečenosti za rad;
3) izgubljenu zaradu u slučaju trajne delimične ili potpune nesposobnosti za rad;
4) naknadu za izgubljeno izdržavanje;
5) troškove sahrane;
6) troškove tuđe nege i pomoći.

Naplata štete za povrede u saobraćaju se može odnositi na povrede koje dobijete kao vozač, suvozač, putnik ili pešak na javnoj površini, na javnom skupu ili na radnom mestu.

Ukoliko ste povređeni kao vozač u automobilu, za naknadu pretrpljene štete neophodno je utvrditi krivicu vozača drugog automobila. Dakle, da biste znali kom osiguravajućem društvu da se obratite, morate sačekati ishod krivičnog ili prekršajnog postupka koji se vodi protiv tog lica. Pri tom, činjenica da takav postupak nije okončan ne sprečava vas da pokrenete parnični postupak, u toku kog će svakako krivični postupak biti okončan.

Troškovi lečenja i rehabilitacije su materijalni troškovi nastali u postupku lečenja i rehabilitacije povređenog lica u zdravstvenoj ustanovi, odnosno drugom obliku zdravstvene službe (privatna praksa), koji uključuju i troškove primenjene medicinske terapije, lekova i medicinskih sredstava.

Troškovi lečenja i rehabilitacije nadoknađuju se u visini stvarnih troškova lečenja i rehabilitacije, na osnovu računa zdravstvene ustanove uz priložen izvod o pruženim zdravstvenim uslugama i drugim troškovima na osnovu medicinske dokumentacije koju vodi zdravstvena ustanova, odnosno drugi oblik zdravstvene službe (privatna praksa), a koji su bili nužni i neophodni u skladu sa savremenim dostignućima medicinske nauke i prakse Republike Srbije, odnosno u skladu sa priznatim standardima od strane osiguravača.