Vozač motornog vozila može svojom krivicom da izazove saobraćajnu nesreću u kojoj može da dodje do oštećenja drugog vozila, povrede nekog lica ili oštecenja neke druge stvari. U tom slucaju, osiguravajuce društvo čiju polisu ima vozač-krivac ima obavezu da nadoknadi pričinjenu štetu vlasniku oštecene stvari ili oštecenom licu.

Da bi se ostvarilo pravo na nadoknadu stete potrebno je da se po nastupanju saobraćajne nezgode razmene podaci o imenu, prezimenu, adresi, registarskom broju vozila, kao i podaci o osiguravajućem društvu (broj polise i trajanje osiguranja). Ukoliko vozač koji je skrivio saobraćajnu nezgodu odbije da pruži navedene podatke – obavezno treba zabeležiti registarski broj, marku i tip vozila. Da bi ošteceno lice (za svoje vozilo, drugu oštecenu stvar ili telesnu povredu) naplatilo odštetu od osiguravajuceg društva potrebno je da u roku od tri dana od trenutka nastupanja štetnog događaja prijavi (na obrascu osiguravajućeg društva) nastanak štete i da osiguravajućem društvu podnese zahtev za nadoknadu štete.

Vlasnik motornog vozila je dužan da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koju upotrebom motornog vozila pričini trećim licima usled smrti, povrede tela, narušavanja zdravlja, uništenja ili oštećenja stvari koje su primljene na prevoz samo ukoliko te stvari služe za ličnu upotrebu lica koja su se nalazila u vozilu, osim za štete na stvarima koje je primio na prevoz.

U ovom slučaju društvo za osiguranje preuzima obavezu da ga štiti vlasnika motornog vozila od podnetih zahteva za naknadu štete trećih lica do visine ugovorene osigurane sume.

Učesnik u saobraćajnoj nezgodi je dužan da odgovorno društvo za osiguranje obavesti o saobraćajnoj nezgodi u roku od 15 dana od dana kada se dogodila saobraćajna nezgoda.

Oštećeni podnosi odštetni zahtev neposredno odgovornom društvu za osiguranje. Odštetni zahtev se podnosi u pisanoj formi sa sledećim podacima: kratki opis štetnog događaja, dokazi o nastaloj šteti, lični podaci učesnika i podaci o polisi štetnika kako bi osiguravajuće društvo moglo po istom dalje da postupa. U praksi radi efikasnijeg izvršenja se prilaže i Zapisnik nadležnog organa MUP-a o izvršenom uviđaju po nastupanju saobraćajne nezgode.

Kao dokaz nastale materijalne štete prilaže se Zapisnik o oštećenju motornog vozila ili druge stvari (ovaj zapisnik sačinjava ovlašćeni radnik osiguravajućeg društva koje je u obavezi da nadoknadi štetu), fotografije oštećenog vozila (kad god je to moguće), kao i izjave svedoka (ako je bilo svedoka saobraćajne nezgode).

Društvo za osiguranje je dužno da primljeni zahtev evidentira u posebnoj knjizi šteta sa danom prijema po redosledu prijema.

U roku od 14 dana od dana prijema odštetnog zahteva utvrdjuje se  osnov i visina naknade tog zahteva, i podnosiocu zahteva se dostavlja obrazložena ponuda za naknadu štete i isplatu naknade. Izuzetno rok se može produžiti na 45 dana od dana prijema tog zahteva za štetu na stvarima i 90 dana od dana prijema tog zahteva za štetu na licima.

U slučaju kada potraživanje iznosi manje od 500 eura u dinarskoj protivvrednosti, tada se radi o tzv. ‘’maloj šteti’’, u ovom slučaju a ukoliko se dostave neosporni dokazi, obaveza društva za osiguranje je da isplati naknadu štete u roku od 8 dana od prijema odštetnog zahteva.

Ukoliko društvo za osiguranje roku od 90 dana od dana prijema odštetnog zahteva ne odgovori na isti, oštećeno lice može podneti tužbu sudu i pokrenuti parnični postupak.

Ukoliko je ponuđena visina naknade štete manja od potraživanja oštećenog lica, društvo za osiguranje je dužno da oštećenom licu ponudi i izvrši isplatu nespornog dela svoje obaveze.

Oštećeni nakon prihvatanja nespornog dela naknade, u parničnom postupku potražuje sporni deo naknade.

U kojim slučajevima prestaje obaveza društva za osiguranje da nadoknadi štetu, po osnovu osiguranja od autoodgovornosti:

• ako vozač nije koristio motorno vozilo u skladu sa njegovom namenom;
• ako vozač nije imao vozačku dozvolu za upravljanje motornim vozilom određene kategorije, osim ako je vozilom upravljalo lice koje je kandidat za vozača za vreme obuke za upravljanje vozilom, uz poštovanje propisa kojima je ta obuka regulisana;
• ako je vozaču oduzeta vozačka dozvola ili je isključen iz saobraćaja ili mu je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, odnosno zaštitna mera zabrane upotrebe inostrane vozačke dozvole na teritoriji Republike Srbije;
• ako je vozač upravljao motornim vozilom pod uticajem alkohola iznad dozvoljene granice, opojnih droga, odnosno zabranjenih lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci;
• ako je vozač štetu prouzrokovao namerno;
• ako je šteta nastala zbog toga što je motorno vozilo bilo tehnički neispravno, a ta je okolnost vozaču vozila bila poznata;
• ako je vozač posle saobraćajne nezgode napustio mesto događaja, a da nije dao svoje lične podatke i podatke o osiguranju.

U slučaju kada je potrebno obezbediti naplatu štete od vozila koje nije osigurano oštećeno lice se može obratiti neposredno Garantnom fondu (Udruženju osiguravača Srbije)  koji je formiran da bi pružio ekonomsku zaštitu oštećenima u ovakvim slučajevima. Garantni fond će u posebnom postupku regresirati od štetnika ceo isplaćeni iznos uvećan za iznos kamate i ostalih eventualnih troškova.

U parničnom postupku obaveza tužioca-oštećenog je da uz tužbu dostavi sve dokaze, pa i Nalaz veštaka saobraćajno-tehničke struke, koji govore u prilog one tvrdnje koja je izneta u tužbi i tužbenom zahtevu.

Prilozi uz zahtev za naknadu štete:

• Zapisnik nadležnog organa MUP-a o izvršenom uvidjaju po nastupanju saobraćajne nezgode;
• Podatke o broju polise osiguranja ili njenu fotokopiju odnosno, ako je štetu pricinilo vozilo inostrane registracije – fotokopiju zelene karte ili polise kratkoročnog graničnog osiguranja;
• Zapisnik o oštecenju motornog vozila ili druge stvari (ovaj zapisnik sacinjava ovlašceni radnik osiguravajuceg društva koje je u obavezi da nadoknadi štetu), odnosno nalaz ovlašcene medicinske ustanove ako se radi o povredama (nematerijalna šteta).
• Fotografije oštecenog vozila (kad god je to moguce);
• Izjave svedoka (ako je bilo svedoka saobracajne nezgode).

Oštećena lica u saobraćajnoj nezgodi u datom momentu trpe visok nivo stresa i primarnog straha. Važno je da, ukoliko je to moguće, ostanete mirni i pribrani.

Da li se radilo o Vama kao povređenom vozaču, putniku ili pešaku prvo o štetnom događaju obavestite policiju i hitnu pomoć. Nikako i ni u kom slučaju, sem ukoliko Vam nije hitno potrebna lekarska pomoć, ne napuštajte lice mesta i ne pomerajte Vaše vozilo do dolaska policije. Nakon što je sobraćajna policija uradila svoj posao i evidentirala nezgodu i ukoliko ste zadobili povrede javite se lekarskoj ustanovi najkasnije u roku od 48 sati. Vaša obaveza na dalje bi bila da sprovedete lečenje do kraja po savetu lekara.

Da li se radilo o Vama kao povređenom vozaču, putniku ili pešaku prvo o štetnom događaju obavestite policiju i hitnu pomoć. Nikako i ni u kom slučaju, sem ukoliko Vam nije hitno potrebna lekarska pomoć, ne napuštajte lice mesta i ne pomerajte Vaše vozilo do dolaska policije. Nakon što je sobraćajna policija uradila svoj posao i evidentirala nezgodu i ukoliko ste zadobili povrede javite se lekarskoj ustanovi najkasnije u roku od 48 sati. Vaša obaveza na dalje bi bila da sprovedete lečenje do kraja po savetu lekara.

Ukoliko Vas ošteti nepoznato vozilo, a da nemate nikakve podatke o istom pokušajte primetiti da li postoji očevidac Vaše nezgode, zamolite da ostane i da Vam pomogne. Pozovite policiju i hitnu pomoć sa lica mesta nezgode.

Ukoliko ste Vi izazvali nezgodu, a postoje povređena lica u Vašem vozilu obavezno, bez odlaganja obavestite policiju i pružite pomoć povređenim licima. Obratite pažnju da ne prođe više od dva časa, a da ne kontaktirate nadležne organe, jer ukoliko ste nezgodu i izazvali ne znači nužno i da ćete snositi štetu za povređene Vaše putnike.