Naknada štete iz saobraćajne nezgode često može biti otežana ako oštećeni ne poštuju određena pravila i proceduru. Ovde možemo navesti neke greške koje se dešavaju u praksi. Na primer, česte greške oštećenih nakon sudara je što ne sačekaju dolazak policije nego im štetnik na licu mesta obeća neku vrstu naknade koju kasnije ne želi da realizuje. Policija u tom slučaju ne biva pozvana na mesto događaja pa samim tim i ne postoji zapisnik o uviđaju bez koga je oštećenom kasnije drastično otežano dokazivanje da je uopšte šteta iz te saobraćajne nesreće.

Često se greši što se policiji kod pravljenja zapisnika o uviđaju saobraćajne nezgode ne prijave lake telesne povrede pa posle osiguravajuća društva čak i u slučaju posedovanja medicinskih nalaza o povredi ne žele mirnim putem da isplate štetu iz osiguranja već se mora tužiti i na teži način dokazivati poreklo povreda.

Policijski zapisnik o saobraćajnoj nezgodi je javna isprava i ima pretpostavljenu tačnost pa sve ono što nije navedeno u zapisniku se kasnije često teško dokazuje. Moguća greška je što i slučaju graničnih šteta ispod 200.000,00 dinara oštećeni od policije ne insistiraju na vršenju uviđaja već umesto toga sa štetnikom sačinjavaju Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi pa se naknadno procenom kod ovlašćenih servisa ispostavi da je šteta na motornom vozilu drastično veća od prvobitne procene, pa se i ova razlika često mora sudski tražiti.

Bitno je tužbu uputiti sudu pre zastarelosti koja se u ovim slučajevima računa kao ista koja je potrebna za zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja ili teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja zavisno od posledica dela. Zastarelost u ovom slučaju zavisi od visine propisane kazne za krivično delo koja opet zavisi da li je u pitanju umišljajni ili nehatni oblik odnosno kolike su posledice dela.

Ako je za krivično delo propisana kazna zatvora do 3 godine, zastarelost je 3 godine, ako je propisana kazna zatvora preko 3 godine zastarelost je 5 godina, ako je propisana kazna zatvora preko 5 godina zastarelost je 10 godina, dok ako je propisana kazna zatvora preko 10 godina zastarelost je 15 godina. Uslov da bi oštećeni mogao u parničnom postupku koristiti ovolike rokove zastarelosti a ne opšti rok od 3 godine je da se krivično delo dokaže i štetnik u krivičnom postupku oglasi krivim.

Kad se vrši naplata osiguranja za lake ili teške telesne povrede neka osiguravajuća društva često koriste neiskustvo oštećenih pa strankama ponude znatno manji iznos od realnog. Ovakva isplata još je dodatno uslovljena zahtevom da se oštećeni odreknu daljih potraživanja. Samim tim ako se pristane na ovakvo vansudsko poravnanje i klauzulu o odricanju od daljih potraživanja sudski postupak za razliku više nije ni moguće voditi. Zbog teške materijalne situacije neki oštećeni ne poznavajući svoje pravo i visinu naknade koja se može potraživati često pristanu na daleko manju naknadu, koja je drastično manja od one koju bi im advokat mogao obezbediti.

Naplata štete na motornom vozilu nakon udesa može biti problematična jer oštećeni često ne znaju da imaju pravo u slučaju zamene delova na cene originalnih delova prema katalogu cena ovlašćenih servisa za svoju marku motornog vozila, kao i na cenu popravke prema cenama rada ovlašćenog servisa za njihovo konkretno vozilo. Sa druge strane im osiguravajuće kuće nude iznose naknade štete po kojima se motorno vozilo može popraviti samo kod neovlašćenih servisa i sa neoriginalnim delovima na šta neki oštećeni lakomisleno pristaju. Naknada materijalne štete prilikom udesa od osiguranja zbog navedenih razloga može biti dosta komplikovana jer je pre svega potrebno dobro proceniti visinu štete za šta je potrebno angažovanje stručnog lica.